Pri­va­ti­za­ci­ja 50 pred­u­ze­ća na Pri­mor­ju u po­sled­njoj de­ce­ni­ji bez po­sla je osta­vi­la 20 hi­lja­da rad­ni­ka. Pri­va­ti­za­ci­je su bi­le na­lik svim osta­lim u Cr­noj Go­ri, baj­ke ko­je su pri­ča­li in­ve­sti­to­ri pri­je ku­po­vi­ne pred­u­ze­ća obič­no ni­je­su ima­le sre­ćan kraj. Rad­ni­ci su za­vr­ša­va­li na uli­ca­ma, naj­če­šće bez ot­prem­ni­na i po­ve­za­nog rad­nog sta­ža. Od in­ve­sti­ci­ja, po sta­rom do­brom obi­ča­ju, go­to­vo da ni­je bi­lo ni­šta. Ne­ke bi bi­le pred­met is­tra­ge Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, kao što je slu­čaj sa ho­te­lom „As” u Pe­ra­zi­ća do­lu, ili bi gra­di­li­šte zja­pi­lo pra­zno kao na Pla­vim ho­ri­zon­ti­ma, gdje je kom­pa­ni­ja Ka­ta­ri di­jar pri­je šest go­di­na tre­ba­lo da poč­ne sa grad­njom tu­ri­stič­kog kom­plek­sa vri­jed­nog 150 mi­li­o­na. Oni su tek pri­je dva­de­se­tak da­na do­bi­li gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, a isto­i­me­ni ho­tel sru­ši­li su pri­je šest go­di­na.
Pri­je ku­po­vi­ne dr­žav­nog pa­ke­ta ak­ci­ja, in­ve­sti­to­ri ili stra­te­ški part­ne­ri obe­ća­va­li su otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, mo­der­ni­za­ci­ju pred­u­ze­ća, osva­ja­nje no­vih tr­ži­šta, a na­kon ku­po­vi­ne rad­ni­ci su ot­pu­šta­ni, dok su in­ve­sti­to­ri di­za­li kre­di­te na ra­čun imo­vi­ne fir­me, ne­ri­jet­ko uz ga­ran­ci­je Vla­de, ko­ja je na kra­ju te po­zaj­mi­ce mo­ra­la da vra­ća.
Na cr­no­gor­skoj oba­li pri­va­ti­zo­va­no je oko 50 pred­u­ze­ća, a Cr­na Go­ra po­sta­la je pre­po­zna­tlji­va po pljač­ka­škim pri­va­ti­za­ci­ja­ma, na­ro­či­to na Pri­mor­ju.
Pre­ma ri­je­či­ma biv­šeg pred­sjed­ni­ka skup­štin­ske Ko­mi­si­je za kon­tro­lu pri­va­ti­za­ci­je Jan­ka Vu­či­ni­ća, HTP „Bo­ka” pred­sta­vlja pri­mjer ka­ko su pri­va­ti­za­ci­je uni­šti­le pri­vre­du.
– Ka­da je HTP „Bo­ku” pri­va­ti­zo­vao vla­snik „Vek­tre” Dra­gan Br­ko­vić, pri­ča­le su se baj­ke, ka­ko će on sve to da po­zla­ti­ti. Da­nas, umje­sto no­vih ho­te­la i rad­nih mje­sta, ima­mo sru­še­ne objek­te i ras­pro­da­tu imo­vi­nu jed­nog od naj­ve­ćih tu­ri­stič­kih pred­u­ze­ća u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji – pod­sje­tio je Vu­či­nić.
Dra­gan Br­ko­vić je tre­ba­lo da ulo­ži 64 mi­li­o­na u HTP Bo­ku, a ni­je ulo­žio ni cen­ta, već je po­ru­šio ho­tel Ta­ma­ris i na nje­go­vom mje­stu sa­da se na­la­zi par­king. Vla­snik Imo­bi­li­je Bran­ko Ću­pić tre­ba­lo je u Ja­dran Pe­rast da ulo­ži 10 mi­li­o­na, a ulo­žio je 300 hi­lja­da.
Ve­ći­na ho­te­la u Ul­ci­nju je za­tvo­re­na, a rad­ni­ci su ma­hom po­sla­ti ku­ća­ma. Na mje­stu ne­ka­da­šnjeg ho­te­la Fjord da­nas se na­la­ze to­ne sme­ća. Ho­tel Fjord je pro­dat za ukup­no 5,5 mi­li­o­na eura, a ku­pio ga je Irac Majkl Fin­glton 2005. go­di­ne, ko­ji je na­ja­vio grad­nju ho­te­la sa pet zvje­zdi­ca.
Od du­go na­ja­vlji­va­ne grad­nje ho­te­la „Ja­dran” na po­lu­o­str­vu Su­ki od­u­sta­lo se, a ho­tel „Ga­leb”, sim­bol cr­no­gor­skog tu­ri­zma, bez ika­kvog ob­ja­šnje­nja je po­ru­šen. Ho­tel „Me­di­te­ran” ni­je u pot­pu­no­sti re­kon­stru­i­san, tre­ći­na ho­te­la „Al­ba­tros” je ne­u­po­tre­blji­va, dok su ho­tel „Grand Li­do” i „Li­do bun­ga­lo­vi” u ru­še­vi­na­ma već ne­ko­li­ko go­di­na.B.Ma.


URA: Mje­šta­ni ne­ma­ju gdje da ra­de

Iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA is­ti­ču da su pri­va­ti­za­ci­je u re­ži­ji DPS-a do­ve­le do to­ga da omla­di­na ko­ja za­vr­ša­va fa­kul­te­te u obla­sti tu­ri­zma i ho­te­li­jer­stva sje­di ku­ći.
– Umje­sto da za­dr­ži­mo ho­te­le i objek­te ko­ji su sim­bo­li na­šeg tu­ri­zma, mi smo ih da­li stran­ci­ma ko­ji su ih po­ru­ši­li, na­rod po­sla­li ku­ća­ma i če­ka­mo da do­đu stra­te­ški in­ve­sti­to­ri, ako ih mo­že­mo ta­ko na­zva­ti. Ne­ma cr­no­gor­ske op­šti­ne u ko­joj bar tri ho­te­la, u ko­ji­ma je bi­lo za­po­sle­no lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, ni­je­su za­vr­ši­la u ru­še­vi­na­ma – oci­je­ni­li su iz URA.